Menu
O TELENORU KARIJERA TELENOR DOBRE VESTI TELENOR DOBRE VESTI, BROJ 1
NAZAD
 

Telenor dobre vesti, broj 1

Poštovani čitaoci,

 
Zadovoljstvo mi je da vam poželim dobrodošlicu na stranice prvog izdanja "Telenor dobrih vesti", tromesečnog elektronskog biltena iz kojeg ćete moći da saznate nešto više o Telenoru kao poslodavcu, steknete korisna znanja koja vam mogu pomoći u zapošljavanju i informišete se o poslednjim trendovima u domenu ljudskih resursa. 
 
Telenor je kontinuirano u samom vrhu svih lista najpoželjnijih poslodavaca u Srbiji. Duboko verujem da smo sa pravom tako visoko plasirani, jer posvećujemo veliku pažnju profesionalnom i ličnom napretku svojih zaposlenih. Oni su naša pokretačka snaga. Bez njih ne bismo mogli da pružamo napredne usluge konvergentnih komunikacija i stvaramo najbolje korisničkom iskustvo. Bez njih serveri, bazne stanice i optički kablovi ne bi imali svrhe. Uostalom, bez njih ne bi bilo ni ovog biltena. Zaista se ponosimo svojim zaposlenima. 
 
Sadržaj Telenor dobrih vesti osmišljen je tako da vam ne oduzima previše vremena, a da bude zanimljiv i informativan. U ovom broju moći ćete da pročitate da li je rodna ravnopravnost u privatnom sektoru u Srbiji samo ideal, kako izgleda rad u Telenoru iz ugla programera Gorana Milosavljevića, profesije koja nam je sve potrebnija, i kako bi trebalo da bude struktuiran CV koji nam šaljete. I na kraju, Dobre vesti ne bi bile to što jesu da u njima nema oglasa za karijeru u Telenoru. 

Ukoliko imate predloge kako da unapredimo Dobre vesti, teme koje biste voleli da obradimo ili pitanja za naše stručnjake za ljudske resurse, molimo vas da ih prosledite na pr@telenor.rs. Nadam se da će, zahvaljujući vašim predlozima, sledeća izdanja biltena biti sve bolja.
 
Do tad, ukoliko želite da saznate više o Telenoru, posetite naše zvanične stranice posvećene karijeri u Telenoru –karijera.telenor.rs
 
Ivana Trifunović
Direktorka ljudskih resursa 

 

Ravnopravnost polova u Srbiji – nedostižan ideal? 

 
"Ravnopravnost polova podrazumeva ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim oblastima javnog i privatnog sektora, u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima, Ustavom Republike Srbije, zakonima, i svi su dužni da je poštuju" – Član 2, Zakona o ravnopravnosti polova. 
 
O ravnopravnosti polova najčešće se piše 8. marta, na Međunarodni dan žena. Obično se kaže da je to "kad se dame osećaju posebno", a muškarci se trude da pokažu da idemo ka svetloj budućnosti ravnopravnosti, iskazujući svoju ljubav i poštovanje - materijalnim poklonima. Šta se dešava preostalih 364 dana u godini izgleda da je manje važno. 

 
Ipak, nema sumnje da se stvari menjaju na bolje. Polako i naporno, žene su se izborile za formalno priznanja svojih prava: pravo na telesni integritet, pasivno i aktivno biračko pravo, pravo na rad, na jednake plate sa muškarcima, pravo na imovinu, obrazovanje, pravo da sklapaju pravne ugovore, bračna, roditeljska i verska prava, čak i pravo da služe otadžbini u oružanim snagama. 
 
Prava koja žene sada uživaju neuporedivo su veća nego u vreme Klare Cetkin i Inez Milholand. Utkana su čak i u najviši pravni akt naše države. Član 15. Ustava propisuje "Država jemči ravnopravnost žena i muškaraca i razvija politiku jednakih mogućnosti."
 
Ali pravo je jedno, a realnost nešto sasvim drugo. Ako se fokusiramo samo na pravo na rad, jednake i kvalitetne uslove rada, situacija u Srbiji nije ružičasta. Gotovo svako zna nečiju majku, sestru, suprugu, kćer, rođaku, komšinicu, prijateljicu kojoj je poslodavac uskratio prava koja joj pripadaju po zakonu, Ustavu i svim moralnim i etičkim načelima. Tako na internet sajtu ombudsmana Republike Srbije u odeljku Rodna ravnopravnost možete pročitati sledeće: "Postoji još uvek snažno prisustvo institucionalnog nepoštovanja jednakosti mogućnosti u ekonomskim i društvenim odnosima kao i znatno veća stopa nezaposlenosti žena. Srbija još nema rodno senzitivnu službenu statistiku…"
 
I nevladina istraživanja potvrđuju trend da su žene manje plaćene od muškaraca. Sonja Avlijaš i Marko Vladisavljević, analitičari Fondacije za razvoj ekonomske nauke (FREN) u Beogradu i autori projekta "Jaz u zaradama između žena i muškaraca", saopštili su krajem februara rezultate redovne ankete o radnoj snazi koji pokazuje da su zarade žena u privatnom sektoru u Srbiji plaćene i do 14 odsto niže od zarada muškaraca, iako su u proseku žene kvalifikovanije. 
 
Ovaj rezultat nije toliko loš čak i ako se uporede zemlje Evropske unije. Najveći jaz je u Estoniji gde je oko 28 odsto, dok je najmanji u Sloveniji sa samo 0,9 odsto. Ispred Srbije su zemlje poput Poljske, Italije i Belgije, a iza Finska, Nemačka i Austrija. Na drugoj strani, svojevremeno je dnevni list Press objavio "zvanične podatke" koji pokazuju da muškarci u Srbiji imaju u proseku 3,5 odsto višu platu nego žene. Teško je utvrditi koliko tačno iznosi ta razlika, ali nema sumnje da ona postoji. 
 
Čak i da ne postoji zakonska i ustavna obaveza poštovanja ravnopravnosti polova, postoji etička obaveza svih poslodavaca da se ne ophode diskriminatorski prema svojim zaposlenima. Ova obaveza sastavni je deo Telenorovog kodeksa ponašanja. U tački 2.1. Kodeksa navedeno je da "Telenor podržava i uvažava međunarodno proklamovana ljudska prava, uključujući Deklaraciju i konvencije Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima", a u tački 2.2. "Telenor se protivi diskriminatornim praksama i učiniće sve u svojoj moći da unapredi jednakost u svim praksama zapošljavanja." Da ovi stavovi nisu samo prazno slovo na papiru pokazuju naši zvanični podaci. U Telenoru radi: 
 
• 48% žena,
• 42% menadžerki,
• 4% žena na porodiljskom odsustvu.
 
I naravno - ne postoji nikakva rodna neravnopravnost po pitanju zarada. 

 

Rad u Telenoru iz ugla programera

 
Goran Milosavljević je Integration and Internet Services Senior Engineer u sektoru Tehnike. Svoje znanje i iskustvo svakodnevno koristi kako bi korisnicima omogućio najbolje moguće iskustvo.
 
 

Saveti za pisanje radne biografije (Curriculum vitae)

 
Potrebno je da se odmah razumemo: ne postoji isključivo jedan najbolji način pisanja radne biografije, curriculum vitae (CV). Struktura, sadržaj i stil pisanja biografije zavise od mnogo faktora, na primer, od toga u kojoj državi biografiju pišete, kojoj kulturi pripadate, kom se poslodavcu i za koji posao prijavljujete. Saveti koje ćemo vam ovde dati odnose se, pre svega, na prijavljivanje za posao u Telenoru i osmišljeni su tako da vam omoguće da preskočite prvi stepenik predselekcije kandidata. 
 
Na šta bi, dakle, trebalo da obratite pažnju prilikom pisanja svoje biografije? 
 

Opšti utisak


Vaša radna biografija jeste ono što ostavlja prvi utisak na poslodavca. Trebalo bi zato da u njoj budu realno opisana vaša znanja, veštine i radna iskustva. Imajte u vidu da je dobro napisan i dizajniran CV najvažniji element koji kandidatu obezbeđuje priliku da se poslodavcu uopšte predstavi. Stoga je veoma bitno kako ćete CV napisati, kao što je nužno i da tom poslu, pisanju radne biografije, posvetite određeno vreme. 
 
U Telenor svakodnevno pristižu različito dizajnirane biografije i prvo što naši menadžeri i HR stručnjaci primećuju jeste to koliko je CV pregledan i kako je strukturiran. Ukoliko je nepregledan, ili ima pravopisne i gramatičke greške, ako su pojedini bitni elementi u biografiji izostavljeni, a manje važni istaknuti –uobičajeno je da poslodavac iz tako napisane biografije izvuče neke ne preterano povoljne zaključke o kandidatu, potpisniku biografije. Originalno dizajnirane biografije prihvatljive su ukoliko želite da poslodavcu prenesete poruku da ste kreativni ili se prijavljujete za poziciju koja zahteva kreativnost, kao što je pozicija kopirajtera ili dizajnera veb stranica. 
 

Sadržaj

 
Dobar CV mora sadržati sve ključne elemente koji su od važnosti za trijažu biografija. Pored ličnih podataka, u ključne elemente biografije spadaju i podaci o obrazovanju, o prethodnom radnom iskustvu, veštinama i sposobnostima. Menadžeri u Telenoru posebno vrednuju kandidate koji su uložili dodatni napor da bi se stručno usavršavali – to ukazuje na njihovu spremnost da se ne oslanjaju isključivo na stečeno obrazovanje i iskustva, već da rade na svom ličnom i profesionalnom razvoju. Mogu to biti, recimo, dodatne obuke, seminari, projekti u kojima su kandidati učestvovali, koji su im koristili da steknu neka sasvim nova znanja i veštine. 
 
Osim toga, posebno u slučajevima u kojima kandidati nema radno iskustvo, menadžeri stiču pozitivan utisak kada ocenjuju njihovo angažovanje u studentskim i sličnim organizacijama. A razumljivo je, naravno, što je tako: u tim organizacijama kandidati su imali priliku da iskuse angažman u timu i steknu iskustva korisna za rad u budućnosti. 
 

Ostali lični podaci

 
Mi u Telenoru veoma cenimo kada nam kandidat, pored profesionalnih podataka, pruži i informacije o sopstvenim interesovanjima i dodatnim aktivnostima. Taj deo biografije nije, naravno, nužan, ali može biti od pomoći prilikom kreiranja kompletnije slike o kandidatu koji se predstavlja. Reč je, primera radi, o podacima koji se tiču iskustva kandidata u nekom timskom ili individualnom sportu, ili učestvovanja u pojedinim kulturno-umetničkim aktivnostima. 
 
Fotografija nije obavezan element biografije. Ipak, ukoliko ste odlučili da je u CV stavite, odaberite fotografiju koja vas najbolje predstavlja, samo izbegavajte fotografije iz privatnog života. Ekstremni slučajevi loše odabrane fotografije mogu narušiti celokupnu sliku o kandidatu koji želi da radi u Telenoru.


Oglasi za posao
 

Aktuelne oglase za posao u Telenoru možete pogledati ovde.



O biltenu

 
U kvartalnom biltenu Telenor dobre vesti možete naći informacije o Telenoru kao poslodavcu i poslednjim trendovima u domenu ljudskih resursa, korisne savete koji vam mogu pomoći u zapošljavanju i oglase za posao. Ukoliko želite da bilten dobijate imejlom prijavite se na HR mejling listu
 
Autori tekstova: Dalibor Radić; Predrag Zlatković.
Ilustracije: J. Howard Miller - "We Can Do It!" poster; Vladimir Mirkov.
Fotografije: Đorđe Tomić; Dalibor Radić.